Zastupanje
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 30 | Nivo: Ekonomski fakultet

UVOD
Zastupanje omogućava svim licima koja pravni posao ne mogu lično preduzeti, da to učine preko zastupnika. U odnosu zastupanja učestvuju: 1) zastupani, 2) zastupnik i 3) treće lice sa kojim zastupnik zasniva pravni posao. Zastupništvo treba razlikovati od srodnih instituta kao što su komision, posredovanje i nezvano vršenje tuđih poslova.
Prve oblike zastupanja izgradilo je rimsko pravo. Ali, staro civilno pravo nije poznavalo zastupanje. Jedino moguće pravno zastupanje je neposredno. Svoje poslove je morao svako sam da obavlja. Od ovog pravila postojali su izuzeci za neke poslove (npr. za zajam) koji su mogli biti obavljeni putem roba ili sina, jer se sin ili rob smatrao produženom rukom pater familiasa, i njihove radnje imale su značaj materijalnog, a ne pravnog akta.
Materijalne norme o zastupništvu sadražne su u više zakona, što ukazuje na značaj zastupništva kao pravne kategorije. Tu su Zakon o braku i porodičnim odnosima, Zakon o parničnom postupku, Zakon o vanparničnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o privrednim društvima. U ovom radu ćemo detaljnije razmotriti pojam, značaj, vrstu i elemente zastupanja.
1. Pojam zastupanja
Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun zastupanog fizičkog ili pravnog lica, na osnovu ovlašćenja za zastupanje. Lice koje preuzima pravne poslove je zastupnik, a lice za čije ime i za čiji račun se posao preduzima je zastupani (vlastodavac). Pored zastupnika i zastupanog u pravnom poslu se pojavljuje i treće lice sa kojim zastupnik zasniva pravni posao, u ime i za račun zastupanog.
2. Pojam i podela pravnih poslova
Pravni posao je izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim činjenica ma izaziva nastanak, promenu ili prestanak nekog dozvoljenog imovinsko-pravnog odnosa
Izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno
Podeljeni su na: jednostrane i dvostrane, među živima i za slučaj smrti, teretne i dobročine, formalne i neformalne, kauzalne i apstraktne.
2.1 Sastojci pravnog posla
Sastojci svakog pravnog posla mogu biti bitni, prirodni i sporedni.
BITNI - osnovni sastojci pravnog posla bez kojih on ne može punovažno nastati
- Ugovorne strane svojom voljom ne mogu punovažno menjati, niti izostavljati pojedine objektivno bitne sastojke pravnog posla.
PRIRODNI - nebitni sastojak pravnog posla koji mu je svojstven, te ga nije nužno unapred predviđati.
SPOREDNI - slučajni sastojci pravnog posla koje strane predviđaju svojom voljom (kao što su: uslov, rok, nalog).
Za nastanak pravnog posla propisi ne zahtevaju postojanje slučajnih sastojaka i oni se nikad ne podrazumevaju. Slučajni sastojci su punovažni ako su mogući i dopušteni (nisu protivni prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima).
Pravni posao nastaje izjavom volje pravnog subjekta. Pravni subjekt nekada ne može sam preduzeti pravni posao zbog pravnih ili faktičkih smetnji. Tako je poslovna nesposobnost deteta (ili činjenica da je punoletno lice lišeno poslovne sposobnosti) pravna smetnja da ono samo punovažno preduzima pravne poslove. Faktička smetnja može nastati zbog boravka subjekta u drugom mestu, zauzetosti, pravne neukosti itd. Instutom zastupanja omobućava se svim licima koja pravni posao ne mogu lično preduzeti, da to učine preko zastupnika. Zastupanje omogućava svim licima koja pravni posao ne mogu lično preduzeti, da to učine preko zastupnika.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]